Priboj

Topla voda najbolje leči

Pružio se skladni Priboj duž obala reke Lim, pun svakojakih zanimljivosti za turistu, i u svom starom i u novom delu. Sav u spoju kultura, u prožimanju modernog i tradicije, s iskrenom dobrodošlicom i pažnjom za svakog gosta. A pet kilometara nad gradom, u obližnjoj Banji, ono je čime se ovde najviše diče: prelepi manastir Banja, koji devet vekova svemu odoleva, i uz njega topli izvori izuzetno lekovite vode.

Manastir Svetog Nikole u Banji, živi svedok našeg dugog trajanja na ovim prostorima, građen je u doba Nemanjića. Ne zna se tačno kad je podignut, ali je postojao još u 12. veku. Nekad je u njemu bio centar Dabarske episkopije. Silnici i osvajači su manastir rušili, a narod ga potom obnavljao čim bi oni odlazili, produžujući život velelepnom zdanju. Danas, kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, hram se ponosi izuzetno vrednom manastirskom riznicom iz 17.veka, otkrivenom 1974. godine. Jedna je od najočuvanijih srednjovekovnih riznica na Balkanu, a sadrži mnoštvo crkvenih predmeta od plemenitog metala – belog i pozlaćenog srebra sa ili bez dragulja od gorskog kristala – neprocenjive istorijske i umetničke vrednosti. U porti manastira nalaze se tri crkve, od kojih je najveća posvećena Svetom Nikoli.

A svuda oko hrama iz zemlje izbija topla lekovita voda, izuzetnih svojstava. Ti termomineralni izvori, temperature od 37 stepeni, koriste se za lečenje još od osnivanja manastira: u doba Nemanjića ovde je postojala uređena bolnica u kojoj je i Sveti Sava nalazio leka za bolesti nogu. Tu su, kasnije, bila i turska kupatila. Razvoju Banje presudno je doprinela izgradnja modernog zdravstvenog stacionara 1971. godine, pri kome su odeljenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju sa bazenima i restoranima. Hiljade ljudi s raznih strana dolaze u Banju i kupanjem u lekovitoj vodi leče oboljenja nerava, kičme, reumatizam, kožne i ginekološke bolesti i drugo.

Kad se s te blagodatne zaravni siđe u Priboj, put gosta povede i ka drugim ovdašnjim svetinjama. Tu su od pravoslavnih hramova crkve Svetog Lazara kosovskog i Vaskrsenja Hristovog, manastir Orahovica u obližnjim Mažićima, te crkve u Golešima i Poblaću. Od spomenika islamske kulture izdvajaju se Hasanagina džamija u Priboju, džamije u Čitluku i Zabrnjici.

Nedovoljno se zna da je Priboj nekad davno bio postojbina tenisa na prostorima Srbije. U ovoj varoši se još u 19. veku igrao ''beli sport'', i to samo tri godine posle Vimbldona: u Vimbldonu je prvi turnir odigran 1877., a u Priboju 1880. godine. Istorija beleži da su posle Berlinskog kongresa austrougarske vlasti dobile pravo na garnizone u Priboju, Prijepolju, Pljevljima, pa su, pored kasarni, gradili i pošte, pekare, stanove, pa i sportske terene. Tako su kraj Lima na poljani Zelenac napravili teren za tenis, dimenzija vimbldonskih, pa ovde 1880. održali prvi turnir. Ti turniri u Priboju održavani su sve do 1929. godine, kad je preko terena prešla železnička pruga. No u novije vreme tenis je opet oživeo u ovom gradu, koji se ponosi uspesima u raznim sportovima.

Priboj je, sa decenijama razvijenom privredom(FAP, Poliester, Epoksid i druga preduzeća), uvek bio otvoren za poslovne ljude iz sveta, pa je razvio ugostiteljske sadržaje, vrhunski profesionalizam osoblja i posebno gostoprimstvo. Komforom i uslugom prednjači hotel ''Lim'' u novom delu Priboja, motel ''Koran'' je na putu ka Uvcu, u Banji su uz stacionar etno-apartmani, a dobrih nacionalnih restorana gde prave odlične ćevape (''Bonanca'', ''Zlatibor'', ''Priča'', ''Tavolino'', ''Baš čaršija'', konoba ''Gala'') ima svuda u gradu.

Od prirodnih resursa valja pomenuti Potpećko jezero na Limu uzvodno od Priboja, koje je, kao i cela ta reka, bogomdano za ribolov. Na ovom vodotoku svakog leta, treće nedelje u avgustu, organizuje se rafting koji ima sve više poklonika. Carstva čistog vazduha i šuma, pogodna za planinarenja i šetnje, su obližnja uzvišenja Bić, Javorje, Crni Vrh, dok se na Lisjoj Steni, gde je lovački dom ''Priboj'', redovno sredinom oktobra organizuje hajka na vuka. Visoravan Knjača je prirodni fenomen (meštani je zovu frižider), koja će uskoro postati vazdušna banja i sadržajno izletište.

Od pribojskih kulturnih dešavanja valja izdvojiti tradicionalne ''Limske večeri poezije'', a od manifestacija ''Ilindanske dane'' u Banji sa takmičenjem frulaša, proizvođača rakije i drugim sadržajima. Ceo kraj je poznat i po negovanju izvornih pesama, običaja, zdravica, kao i tradicionalnih zanata: grnčarije, izrade predmeta od drveta, po rukotvorinama vrednih pletilja i vezilja.