NP TARA
„Ja ovako zamišljam raj“ izjavio je dr Etkin Klark, direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, prilikom obilaska nacionalnog parka „Tara“ u avgustu 1996. godine. Pre će biti da je tu misao uzviknuo, uskliknuo ili prošaptao jer je fascinacija Tarom doživaljaj izvan granica uobičajenog.

Nacionalni park Tara proglašen je 1981. godine, pokriva najveći deo planine Tare sa Kaluđerskim Barama, Ravnom Tarom, Crnim Vrhom i Zvijezdom sa delom kanjona Drine i zauzima površinu od 19200 ha. Zahvaljujući specifičnostima geografskog položaja, geološke podloge, klime i nadmorske visine bogatstvo flore Tare predstavlja gotovo trećinu flore Srbije. Identifikovano je preko 1000 biljnih vrsta među kojima počasno mesto zauzima „kraljica svih endemiteta Evrope“ – Pančićeva omorika. Šume pokrivaju 80 % teritorije Nacionalnog parka. U mnoštvu faune na Tari, izdvajaju se mrki medved, divokoza i naročito lokalni endemit Pančićev skakavac. Tara predstavlja utočište za preko 130 vrsta ptica, dok u vodama Nacionalnog parka živi 37 vrsta riba. Nacionalni park Tara ima bogato kulturno-istorijsko nasleđe i obiluje tragovima praistorije, antičke, rimske i vizantijske kulture.

NP „TARA“ +381 31 863 644
Vidikovac Crnjeskovo nalazi se na oko 30 min pešačenja od hotela »Omorika«. Sa ovog vidikovca možete videti Bajinu Baštu i manastir Raču. Naspram vidikovca se vide plato Sokoline i stene kanjona reke Rače koji je nastanjen divokozama i medvedima, i gde se gnezdi jedini preostali par Surog orla.

Posebnu atrakciju ovog dela Tare čini vidikovac Banjska stena. Vidikovac se nalazi na 7 km od Mitrovca na 1024 m nadmorske visine. Sa njega se vidi veličanstven prizor gornjeg toka reke Drine sa svih sedam rečnih terasa i brana HE „Bajina Bašta“. Na području oko vidikovca je stanište divokoze, a u blizini se nalazi i hranilište za medvede.

Tepih livada je tresetište, koje ostavlja utisak omanjeg proplanka sa finom mekom travom. Šetnja po ovoj travi stvara prijatan osećaj hoda po teihu, dok zemljiste pod nogama lagano vibrira. Do tepih livade se stiže za svega 10 minuta hoda od dečijeg odmaralista obelezenom šumskom stazom. Za posetu i obilazak tepih livade preporučuje se izrazito suvo vreme.

Jezero Zaovine leži na 840 m nadmorske visine, predstavlja akumulaciju revirzibilne hidro-elektrane i sa jezerom Perućac je povezano tunelom. Nastalo je pregradjivanjem gornjeg toka rečice Beli Rzav. Okruženo šumama i proplancima, jezero predstavlja pravu oazu mira i tišine. Kristalno čista jezerska voda obiluje raznim vrstama riba, tako da će zaljubljenici u ribolov ovde naći svoje mesto za uživanje. Jezero pruža obilje mogućnosti za kupanje i bavljenje sportovima na vodi. Ispod njega se nalazi pastrmski revir jezerce Spajići iznad koga je stanište Omorike gde ju je i Pančić pronašao.

Vidikovac Bilješka stena se nalazi u Zvijezdi, na 7 km makadamom od Predovog krsta. Sa ivice vidikovca „puca“ veličanstven pogled na litice kanjona Drine. Na samom vidikovcu je stanište Pančićeve omorike, kraljice Tare, a tu je i kuća koja je korišćena za snimanje filma „Ptice koje nikad ne polete“ i sada se koristi kao planinarsko sklonište. Na 2-3 km od Bilješke stene, iznad Dolova nalaze se još dva atraktivna vidikovca (ili vidače).

Pančićeva omorika zauzima počasno mesto u preko 1000 vrsta flore koje žive na Tari. Ovaj »živi fosil« često vazivaju i »kraljica svih endemiteta Evrope«. Pančićeva omorika predstavlja simbol Nacionalnog Parka »Tara«. Ovu specifičnu vrstu četinara otkrio je u prirodnom nalazištu na ovoj planini 1875. godine Josif Pančić, poznati naučnik i istraživač flore naših planina.
Divokoza naseljava samo određene delove Tare, i u NP Tara se nalazi pod posebnim režimom zaštite. Ova inače vrlo retka vrsta životinje, zadržava se na teško pristupačnim liticama kanjona Drine, Brusnice, Rače i Dervente, koji su izdvojeni u prirodne rezervate. Na ovim mestima za divokoze je osigurano utočište, mir, hrana i ostali potrebni uslovi, tako da su ovi predeli Tare rasadnik divljače za ostale delove.

U mnoštvu životinjskih vrsta koje nastanjuju Taru izdvaja se mrki medved. Mrki medved koji živi na Tari pripada po sistematici tipu evrosibirskog medveda. Na osnovu evidencije odstreljene divljači utvrđeno je da se visina tarskog medveda kreće od 100 do 120 cm, dužina od 200 do 250 cm a težina od 180 do 300 kg. Tara predstavlja jedinstveno stanište mrkog medveda u Zapadnoj Srbiji. Prema nekim podacima, na Tari trenutno ima oko 40 jedinki ovih divnih gorostasa.

Jezero Perućac je formirano pregrađivanjem reke Drine velikom betonskom branom na samo 2 km iznad naselja Perućac. Ovo jezero se, u dužini od 52 km, pruža sve do Višegrada i Andrićeve „Na Drini ćuprije“. I ribolovci će ovde uživati loveći kapitalne primerke soma, pastrmke, klena, skobalja ili neke druge od mnogobrojnih vrsta riba.

Reka Vrelo izvire iz masiva planine Tare i posle svog kratkog toka utiče u reku Drinu, zapravo se stropoštava sa prilične visine i pravi izuzetno lep vodopad. Tok ove rečice je dug tačno 365 m, onoliko koliko godina ima dana. Reka Vrelo je meštanima Perućca darovala bistru planinsku vodu, predivan vodopad i ribnjak a oni su za uzvrat kumovali – „reka godina“.

Kanjon Drine pruža se od Jezera Perućac prema Višegradu u dužini od oko 50 km. Ovaj kanjon je treći po dubini u svetu. Strme litice ovag kanjona, brojne zalive, i po mnogo čemu jedinstven biljni i životinjski svet možete razgledati sa turističkih brodića koji su usidreni na jezeru Perućac.
„Drina je nad dubinama tamnozelena kao smaragd, u tesnacima tajanstveno crna od tame i sa srebrenastin odsjajem od ono malo sunca koje dopire sa visokog neba; negde, opet, nad šljunčanim sprudovima, opalna je kao sedef“ – D.J.Deroko

Reka Drina nastaje spajanjem Pive i Tare kod Šćepan Polja, i posle 346 km svog krivudavog toka uliva se u Savu. Po vodnim snagama Drina je na prvom mestu na Balkanskom poluostrvu, a po mišljenju mnogih je i najlepša. Brza i plahovita, čista, bistra, moćna i darežljiva, Drina predstavlja pravi raj za ribolovce i zaljubljenike u prirodu. U mnoštvu ribljih vrsta koje nastanjuju vode ove lepotice, svakako se izdvajaju mladica i lipljan. U prošlosti je, zbog svoje izuzetne boje, bila poznata kao Zelenika.