Kanjon Mileševke - eko biser
Jedinstven predeo sa kulturno – istorijsko – spomeničkim kompleksom od izuzetnog značaja.. Predeo je do današnjih dana ostao nepoznat većini žitelja Srbije.

Od izvorišta toka, do srednjovnjkovnog grada Mileševca, reka Mileševka je usekla dolinu poznatu pod nazivom „ kanjon reke Mileševke “.
Ono što čini posebno obeležje je divljina, surovost, vrletnost, dubina ( mestimično i preko 300 metara) čije se strane gotovo vertikalno spuštaju prema rečnom dnu.

Nad stenovitim koritom Mileševke, uzdiže se stasita i vižljasta reliktna biljka – Pančićeva omorika. Ona opsenjuje svojom izdašnošću i ugasitim zelenilom koje udahnjuje život planinskog kraja.

Jedinstvena i retka vrsta ptica u svetu – Beloglavi sup , kruže nad kanjonom kao ponosni vladalac visina. Na izgled neprimetni , ostavljaju utisak gospodara divljih i pitoresknih predela ovog dela Srbije.

Početkom prošle jeseni od starosti je pao i najveći crni bor u Srbiji,u narodu nazvan kao Savin bor. Pola milenijuma je živeo u Hisardžiku, nedaleko od manastira Mileševa. I za ovog starca su bile vezane legende i razna verovanja meštana. Mada je u pridanku bio duboko zasečen radi luča, poslednjih godina meštani mu nisu prilazili, a oko njega su se plele razne priče i verovanja... Niko nije čuo njegov pad i još mu niko ne prilazi, čak ni šumari. I ovaj bor je bio zakonom zaštićen.

Legenda o boru sa Kamene gore
TAJNA STAROG BORA
Od pamtiveka je bor bio kultno drvo naših krajeva. Stariji ljudi su, da ne bi uzalud u usta uzimali božije ime, često znali reći „Bora mi“. Često je bio veza sa nekom ličnošću ili dogaђajem iz prošlosti. Ne zaobilazi ga ni narodna medicina – narodni lekari su od borove smole pravili lek za svaku ranu.

Sa druge strane Lima, iznad Prijepolja, nalazi se Kamena gora. Na planini je istoimeno naselje, a na jednom od visova, koji dominira iznad sela i celom planinom, raste bor. Razgranat, na osami, deluje veličanstveno. Kažu da je star bar četiri stoleća, a preci ljudi koji danas žive na Kamenoj gori došli su odnekud u ove krajeve pre 350 godina. Predhodni žitelji su napustili planinu pedesetak godina pre njihovog dolaska.

Koja muka ih je naterala da napuste ovaj predivni kraj, znaju samo oni, ali i stari bor na osami. Stara priča veli da su pre svog odlaska u stablu bora napravili rupu i u nju ostavili poruku. Tu su objašnjeni razlozi njihove selidbe. Rupa je zatvorena cepom, a smola i godovi su učinili svoje. Tajna starosedelaca Kamene gore će zauvek ostati u srcu bora.

Ljudi s planine uvažavaju ovo kultno stablo i ni šišarku sa njega ne bi skinuli. Poštuju njegove godine i tajne...

  Legenda o Sopotnici
Uredbom Vlade Republike Srbije, Sopotnica je krajem 2005.godine proglašena za spomenik prirode.

Daj nam Bože, vodu
Istorijsko nasleđe i prirodne mogućnosti Prijepoljskog kraja su odlična osnova za razvoj turizma. Na 15 kilometara od grada je Jabuka sa memorijalnim prostorom, a Babinska visoravan, Kamenogorske površi sa leve strane Lima, kao i prostor Zlatara i Jadovnika, daju mogućnost planinskom turizmu kakvog malo koji kraj u Srbiji ima. Na drugoj strani, kanjon Lima i njegovih pritoka, Mileševke, Sopotničke reke i Dubočice, izuzetno je bogat florom i faunom, što pruža šansu lovu i ribolovu.
Među prirodnim lepotama posebno se izdvaja Sopotnica. Njeni čudesni vodopadi, na nadmorskoj visini od preko hiljadu metara, nešto su što retko ko u svetu ima. Kao da se sad gospod Bog ispeo na Jadovnik i prosuo hrpu bisera - tako se rečica Sopotnica, koja tu izvire, grana u nekoliko većih i manjih vodopada, odnosno rečica i potočića, praveći svoja mala korita niz strme litice i belu zavesu od miliona kapljica sopotničkih vodopada.
Po legendi, prvi stanovnici u ovom selu doselili su se sa bezvodne Pešteri, ali je vrelo pokraj koga su se smestili ubrzo presušilo. Razočarani zbog zle sudbine koja ih prati, novodošlice reše da idu dalje u potrazi za vodom. Poslednje noći pred seobu javi im se neki čudesan glas ispod Jadovnika i upita ih: "Birajte ljudi šta da vam poklonim, vodu ili sreću"? Seljaci su u glas povikali: "Vodu, vodu nam podari, a sreću ćemo ako bog da, sami stvarati". Tako je bar prema legendi potekla voda na sve strane.

Reka Lim
To je jedna od najlepših reka Srbije. Izvire iz Plavskog jezera i teče dužinom od 174 kilometra. Njena najveća klisura je između Dobrakova i Brodareva. Važniji grdovi kroz koje protiče su: Andrijevica, Berane, Bijelo Polje, Prijepolje i Priboj, a kod Višegrada se uliva u Drinu zajedno sa Rzavom.

Reka Lim je interesantna i po tome što se na malom prostoru nalaze značajni turistički potencijali. U njoj se smenjuju prirodni objekti divlje romantike, visokih litica, sivog i golog krečnjaka, klisura i kanjona, vodopada , izvora i vrela, jezera , pećina i pitomih kotlina, staništa biljnih i životinjskih vrsta tragova drevnih naselja istorijskih i kulturnih spomenika: crkvi, manastira, srednjovekovnih utvrđenja, nekropola i džamija koje je u pejzažu doline ostavila civilizacija čoveka.

Lim sa obilnom količinom vode, povoljnom temperaturom (leti oko 20 stepeni) i bogatstvom raznovsne ribe pruža povoljne uslove za rekreaciju, kajakaštvo i splavarenje.