KAKO DA STIGNETE DO ZLATIBORA
Zlatibor se nalazi u Jugozapadnoj  Srbiji, udaljen od Beograda 230km, od Novog Sada 300km, a od Jadranskog mora 300km. Glavni autoput koji povezuje Beograd sa morskom obalom vodi preko Zlatibora, tako da postoje direktne autobuske linije iz Novog Sada, Beograda, Niša, Jagodine i drugih mesta. Glavna železnička pruga koja povezuje Beograd sa Barom takođe vodi preko Zlatibora i staje na stanici u Užicu, odakle se za 30-ak min može stići lokalnim autobusom do turističkog centra Zlatibor. Uskoro bi trebalo da se otvori aerodorm Ponikve koji bi imao turističku funkciju.

Zlatibor zauzima teritoriju između koordinata 17˚14 min. i 17˚28 min. IGD, i 40˚36 min SGŠ. Dinarskog je pravca pružanja, odosno SZ-JI. Dužina ovog masiva je 55 km, širina 22 km., dok je njena površina 1016 km².
Prostorno je oivičen na severozapadu Kremanskom kotlinom, na severu dolinom reke Sušice i Mačkatskom površi, na jugoistoku planinom Murtenicom i na jugu rekom Uvac. Takođe mu pripadaju podgorja koja predstavljaju prelaz prema Tari.

Autobus:
Beogradska autobuska stanica - Informacije
+381 11/ 2627-146, 2622-526,180-377 (međunarodni autobuski prevoz)
+381 11/2636-299 (domaći autobuski prevoz)
Zlatitbor - Turistička agencija ``Zlateks``
+381 31/841-244
bas@bas.co.uu,  
saobracaj@bas.co.yu
www.bas.co.yu
Bastours, Železnička ulica br. 4, tel: 011/2636 299
                                                            
 

PRIRODNE ODLIKE ZLATIBORA
Zlatibor je prostrana planina pitomih padina, izuzetne lepote, a krase je blaga i prijatna klima, bujni pašnjaci ispresecani planinskim potocima i rečicama i borovim šumama po kojima je ova planina i dobila ime.
Pod imenom Zlatibora podrazumevaju se dva pojma, geografski i turistički, koji teritorijalno nisu identični: "... Zlatibor kao geografska celina obuhvata prostor između reka Sušice i Uvca i istočnih padina Tare i zapadnih Murtenice.’’Pod turističkim pojmom Zlatibora podrazumeva se prostrana visoravan duga tridesetak i široka dvanaest kilometara

RELJEF
Reljef Zlatibora, kao dominantni element prostora, zajedno sa vegetacijom predstavlja jednu od njegovih osnovnih turističkih vrednosti. U geološkom pogledu ističe se veliko prostranstvo serpentine, zatim peridotita, krečnjaka.

Ceo masiv je nagnut prema severu i severozapadu, što znači da se najviši vrhovi nalaze na južnim delovima planine, a to su: Tornik (1496), Čigota (1422), Liska (1349).
Geologija Zlatibora je veoma jednostavna. NJu pretežno čine serpentini i po prostoru koji zauzimaju su najveći u našoj zemlji. Sveži su i zeleni sa primesama žute boje, površina im je trošna i ima puno pukotina, zato su pokriveni slojem glinovitog zemljišta i erozivna dejstva su minimalna. Za karbonatne stene Zlatibora, koje čine 34% njegove ukupne površine, vezani su specifični oblici površinskog i podzemnog reljefa i hidrografije: pećine, jame, vrtače, uvale, izvori, vrela, ponori i drugo. Najpoznatija i najproučenija pećina Zlatibora je Stopića pećina.

Na Zlatiboru najviši vrh ne prelazi 1.500 m; Tornik 1.496 m; Brijač 1.462 m, Čigota 1.422 m, dok je blago zatalasana visoravan prosečne visine oko 1.000 m. Ovakve nadmorske visine čine Zlatibor srednje visokom planinom, pogodnom za boravak ljudi gotovo svih uzrasta u svim godišnjim dobima, jer je aklimatizacija laka.

Najviši vrh na planini Zlatibor je Tornik ( 1486m ), sa koga se pruža fantastičan pogled na region. Ovaj vrh je 10 km udaljen od turističkog centra Zlatibora i prekriven je gustom zimzelenom šumom. Tornik  pruža izuzetne mogućnosti za alpsko skijanje, nordijsko skijanje, planinarenje, vožnju bicikla i paraglajding. Do vrha Tornik može se doći šumskim i planinarskim stazama, ali i kolima.   
Drugi po veličini vrh na Zlatiboru je Čigota. Nalazi se na 1422 metara nadmorske visine. Za razliku od Tornika, ovaj vrh pokriven je travom i cvećem i odatle se pruža lep pogled na centar Zlatibora, Ribničko jezero, Tornik i mnogobrojna sela. Do Čigote se može doći stazom za šetnju dugom 7 km od centra Zlatibora ili kolima asfaltiranim putem. Zbog povoljnih vazdušnih struja, na Čigoti postoje najbolji uslovi za bavljenje paraglajdingom u ovom kraju. Za informacije kontaktirajte Turističku organizaciju Zlatibor ili paraglajding klub Cirus.
Stopića pećina je dugačka 1.961 m, i spada u grupu od dvadesetak najvećih pećina u Srbiji. To je rečna pećina, kroz koju protiče ponornica Trnavski potok. Ulaz u Stopića  pećinu nalazi se s desne strane Prištavice na krečnjačkoj litici visokoj 50 m, koja  je isprečena serijom dijaklaza-pukotine koje seku krečnjačke slojeve. Ulaz u pećinu je na visini od 771 m. Širina otvora iznosi 30-40 m, a visina 18 m.

Stopića pećina je razgranatog tipa i sastoji se od pet speleomorfoloških celina:  svetla dvorana, tamna dvorana, salaš  kadama, kanal sa kadama i rečni kanal.
Svetla dvorana zahtava deo glavnog pećinskog kanala, od ulaza do granice dokle dopire dnevno svetlo. Dugačka je 76 m, a sa bočnim kanalima 87 m.
Tamna dvorana zahvata deo glavnog kanala, od linije gde prestaje dnevno svetlo i počinje mrak. U ovoj dvorani na polovini rastojanja nalazi se najveća visina u Stopića pećini 25,50 m.
Sala sa kadama je bogata pećinskim nakitom tavaničnim i zidnim, ali njena najveća vrednost su bigrene kade. One su glavna specifičnost i atraktivnost Stopića pećine,  amblem pećine. Počev od rečnog korita, ređaju se poprečno na nagib sale, vijugavi, bigreni nabori koji zagrađuju udubljenje – kade koje liče na prekipela testa. Najprostranija kada pored severnog zida sale dugačka je 12,5 m, a široka 3 m. Sa donje strane organičena je bigrenim bedemom, visokim 2,1 m.
Detaljna ispitivanja ove pećine izvršila je spelološka ekipa dr. Radenka  Lazarevića 1985. godine, kada je objavljen i projekat za uređenje  pećine za turističke posete.

KLIMATSKE ODLIKE
Klima na Zlatiboru je alpska i subalpska sa karakterističnim obeležjima. Leta su prijatno topla sa svežim noćima, a zime dosta duge, relativno jake sa obiljem padavina. Mart je najsuvlji u godini a najobilnije padavine su u maju i oktobru. Letnje padavine su ponekad praćene jakim pljuskovima ili gradom, a često ih najavljuju duga i jaka grmljavina i olujni vetrovi. Sneg pada od oktobra do maja, nekad sa kraćim a nekad sa dužim prekidima, i zadržava se na tlu u proseku 100 dana.
Iako letnje temperature znaju da pređu 30 stepeni Celzijusa podnošljive su zbog prisustva vetrova koji se nad planinom ukrštaju u čuvenu " ružu vetrova ", koja sa produktima četinarskih iglica blagotvorno deluje na ljudsku organizam.

Vetrovi koji na Zlatiboru dolaze sa jugozapada i severozapada su najbrži, a severoistočni najjači tokom cele godine i u svim godišnjim dobima snižava temperaturu vazduha. Jugozapadni i južni vetrovi javljaju se od jeseni do proleća i sa sobom donose toplije vazdušne struje. Zlatibor nema mnogo vetrovitih dana i zabeležen je prosek od 56 dana u godini.
Takozvani lokalni planinaki vetrovi duvaju u rano proleće, kasnu jesen, a preko leta u jutarnim satima. U nekim predelima Zlatibora javljaju se vetrovi  "noćnici", a njih stvaraju velike temperaturne razlike između dolina i planinskih vetrova.
Vlažnost vazduha varira zavisno od padavina, a merenja su pokazala da ona tokom dana maksimalnu vrednost dostiže oko 7 a minimalnu oko 14 časova. Prirodno je da vlažnost, sama po sebi, na planini veća na mestima sa manjom nadmorskom visinom, tako da na Zlatiboru ona iznosi u proseku  do 60%.
Klima Zlatibora  se izučava na osnovu podataka meteorološke stanice na Palisadu osnovane 1950. godine.

Klimatski uslovi na Zlatiboru se manifestuju kao umereno brdsko-planinsko podneblje modificiranog subalpskog obeležja sa svojim poznatim karakteristikama, relativno toplim letima i ne preterano oštrim zimama.

U sledećoj tabeli su date srednje vrednosti temperature, relativne vlažnosti,
oblačnosti, osunčanosti i padavina za period  od 1950-2005. godine.

          T-       RH-     N –      O –    R –
    temp.    vlaž.  oblač.  osunč.  padavine
                 (1/10)   (h)                  (mm)
I      -2.8    84.5   6.7       87.2     63.0
II     -1.5    81.0   6.7     102.4     60.1
III     1.8    75.5   6.4     138.5     62.7
IV     6.6    71.1   6.3     161.6    75.2
V    11.5   72.2   6.2     201.3     99.0
VI   14.8   73.8   5.8     226.2   103.0
VII  16.7   71.9   4.8     267.7     95.4
VIII 16.8   70.4   4.4     259.8     76.6
IX   13.4   74.2   4.8     204.5     87.8
X      8.4   77.4   5.5     161.0     74.9
XI     3.2   82.0   6.5     100.9     84.2
XII   -1.1   85.2   6.7       75.0     74.4
God 7.3  76.6    5.9    1986.1   956.3

Srednje vrednosti T, RH, N, osunčavanja i padavina na Zlatiboru, period 1951-2005.
godine
Ono što je posebno značajno i što Zlatibor izdvaja od drugih planinskih centara je
izuzetno veliki broj časova sa sunčevim sjajem (insolacija), prosečno blizu 2000
sati godišnje. Najveći broj sunčanih sati zabeležen je u julu  (267 sati) i avgustu
(260 sati), a najmanji u decembru (75 sati).
Svi navedeni klimatski uslovi i obeležja ukazuju da postoje izuzetii uslovi za
razvoj  zdravstvenog i sportsko-rekreativnog turizma.

HIDROGRAFSKE ODLIKE
Zlatiborski plato ima nagib prema severu i severozapadu, što je uslovilo da sva voda odlazi u Crno More, Drinom, Detinjom i Moravicom. Reke i potoci su bogati raznim vrstama ribe. Juznim delom Zlatibora teče snažna reka Uvac sa dubokim koritom i veoma lepim kanjonima.
Odgovarajući sastav zemljišta, odlični klimatski uslovi i bogatstvo biljnog pokrivača uslovili su obilje voda na Zlatiboru. Zbog nagiba zlatiborskog nivoa prema severu i severozapadu sva voda zlatiborskih reka otiče u Crno More, bilo da vodu odnosi Drina, Đetinja ili Moravica.
Reke Uvac i Crni Rzav nose vodu sa južnih i centralnih delova planine, severne i severozapadne vode Sušicom otiču u Đetinju, a iz istočnih krajeva vodotokove sabira Veliki Rzav i poklanja ih Moravici.
Reka Uvac teče južnom granicom planine, a njeni veličanstveni kanjoni svedoče o divljoj snazi ove reke.
Crni Rzav izvire na Carevom polju ispod severozapadnih obronaka Murtenice i teče centrelnim delovima visoravni. Kod Vrdišta se sastaje sa Belim Rzavom, prave reku Rzav koja se u Višegradu uliva u Drinu.
Veliki Rzav teče istočnom granicom Zlatibora, pored sela Bele Reke, LJubiša i Sirogojna, jedna je od najčistijih reka Srbije i snadbeva vodom Arilje, Požegu, Čačak i Gornji Milanovac.
Severni delovi Zlatibora zbor svog geološkog sastava siromašni su vodom. Osim Sušice, čija voda u toku leta nestaje u krečnjaku, drugih reka nema.
Brojni izvori čiste i hladne vode naleze se širom Zlatibora. Neki od njih su među najboljim u Srbiji, kao što su Hajdučka česma i Hajdučica u Murtenici, Zaogline pod Čigotom, Jovanova voda u Alinom Potoku, Dunjića vrelo u Stublu, Pašića vrelo u Čajetini, Kulaševac i Đurkovac na Kraljevim Vodama, izvori u Borkovcu i mnogi drugi. ( Đenić, 1970).
I nekoliko mineralnih izvora raspoređenih s kraja na kraj planine mogli bi obogatiti turističku i zdravstveno-rekreativnu ponudu Zlatibora. Nedaleko od Rožanstva, uz reku Prištevicu nalazi se banja Vapa sa izvorom lekovite vode, čija je stalna temperatura 17 stepeni celzijusevih jer izvire iz velike dubine. Kao lekovita od davnina je korišćenja za oboljenja kože, sluzokože i očiju.
U dolini reke Ribnice, nedaleko od njenog ušća u Crni Rzav, nalazi se nekoliko izvora lekovite vode, u narodu poznate kao "bele" vode.
I u Mokroj Gori pored reke Kamišine nalazi se izvor mineralne vode, zovu je "Bela voda" a leči kožne i očne bolesti. Ovaj izvor se pominje i u legendama i pričama ovog kraja. Korišćen je još u vreme Turaka, a analiza vode izvršena na Institutu za rehabilitaciju je potvrdila njenu lekovitost.
Zlatibor nema prirodnih jezera. Na Kraljevim Vodama je 1947.godine izgrađeno malo jezero, a puni ga čisti planinski potok Obudovice. Jezero je leti kupalište a i svojevrstan je dekor turističkog naselja Zlatibor. To je veštačko jezero izgrađeno polovinom 1946. godine za turističke potrebe. Dugo je 150 m, a široko 50 m. Visoki borovi koji ga okružuju, stvaraju prijatan hlad i svežinu u toplim letnjim danima. Okruženo je prijatnim stazama za šetanje i klupicama za odmor gostiju. Tokom leta moguća je vožnja čamcima i pedalinama na jezeru.
Ribničko jezero  je drugo veće veštačko jezero Zlatibora. Nalazi se na 7 km jugozapdno od Obudojevičkog jezera. Izgrađeno je na reci Crni Rzav u Ribnici i služi za vodosnadbevanje turističkog centra na Zlatiboru. Sam naziv jezera ukazuje nam da je bogato raznim vrstama ribe: klen, pastrmka, šaran, linjak, i som pa je moguć razvoj sportskog ribolova. Izuzetno atraktivan hidrološki objekat u izvanrednom prirodnom ambijentu između Ribnice, Kraljevih voda i Vodica, privlači veliki broj posetilaca, ribolovaca i rekreativaca.     
Gostiljski vodopad svakako jedna od najatraktivnijih hidroloških vrednosti Zlatibora predstavlja Gostiljski vodopad.  Nalazi se u selu Gostilje na 25 km od centra Zlatibora. Na gostiljskoj reci ispred ušća u reku Katušnicu voda se obrušava sa 20 m, visoko krečnjačke litice, formirajući tako jedinstven vodopad.  Nizvodno od vodopada potok gradi veći broj manjih vodopada i slapovi.
Kupališta poslednjih godina na nekoliko lokacija u okolini Zlatibora uređeno je više atraktivnih  kupališta sa pratećim sadržajima. Najpoznatija su kupališta kod ''Komša'' i ''Zlatiborska jezera'' na 4 km od Zlatibora ka Semegnjevu ''Jokino vrelo'' u Šljivovici i kupalište u Slovićima u selu Mušvete. Zbog prirodnih lepota i pratećih sadržaja ova kupališta predstavljaju omiljena izletišta za mnogobrojne turiste.

FLORA I FAUNA
Biljni svet Zlatibora je izuzetno raznovrstan i predstavlja sastavni deo turističke ponude.  Prostrani šumski kompleksi omogućavaju izletničko-rekreativna turistička kretanja, značajnu estetsku ulogu i veliki lečilišni značaj.

Karakterističan zlatiborski pejzaž predtavljaju prostrani travnati pašnjaci, takozvane suvati, koji su ponegde ukrašeni borovom šumom.
Na području celog Zlatibora su zastupljene sledeće biljne zajednice:
•    šuma belog i crnog bora fragmentelno ili u vidu zasebnih stabala
•    šuma brdske bukve je većim delom mlada, a mestimično dobro razvijena ia raspoređena po obodu Zlatibora
•    breza, leska, lipa, beli hrast, glog, bršljen i druge manje zastuplje vrste
•    livadska zajednica je predstavljena slatkim travama (livadarka), koje se smenjuju u zavisnosti od mesta i reljefa stvarajući suvate i rudine.
Na Zlatiborskoj visoravni prepoznaju se tri vrste livadskih tipova:
•    suvati,
•    zakosi i
•    luke.
Suvati su livade namenjene ispaši. Na njima biljne vrste nisu brojne kao na zakosima jer se stoka na zakosima ne napasa (trava se uzgaja i čuva za kosidbu), a travom su najbujnije luke jer ih vode zlatiborskih reka i potoka stalno napajaju.
Mnoge od zlatiborskih biljaka su lekovite, kao što su lincura, kičica, majčina dušica, hajdučka trava, kantarion. Mnoge su medonosne i idealne za ispašu pčela i proizvodnju meda, mleča i propolisa.
Planinu kite sve vrste četinara, a najviše borova. Među četinarima preovlađuje crni i beli bor, jela i smreka, a na manjim visinama raste listopadno drveće: hrast, bukva, grab, breza, jasen i jasika.
Šume Zlatibora su bogate šumskim voćem: jagodama, malinama, kupinom, borovnicama, dok na njihovim okrajcima uspevaju gljive od kojih su jestive sunčanica, borovnjača, lisičarka, i lipika. ( Ršumović, Milivojević, Lazarević, 1991).
Iznad reke Crnog Rzava uzdiže se planinski vrh Čavlovac, najveći šumski kompleks na Zlatiboru i najbogatiji lovni rezervat. Udaljen je od puteva i aerozagađenja, sa čistim vazduhom četinarskih šuma mogao bi postati privlačno izletište, a sa njegovih proplanaka: Zatona, Gudure, Velikih livada i Previje, posetioci bi mogli da uživaju u veličanstvenom kanjonu Velikog Rzava.
U faunu Zlatibora ubraraju se divlje životinje koje su stalno naseljene ili se povremeno javljaju. Dozvoljeno ih je loviti zavisno od Zakona o lovstvu i plana gazdovanja pojedinim lovištima. Podeljene su na sitnu i krupnu divljač, a neke od životinja su pod zaštitom. Stalno su prisutni : vuk, lisica, divlja svinja, srna, zec, jazavac, veverica, kuna zlatica, kuna belica, vidra i divlja mačka.
Ptice su raznovrsnije i brojnije, a za lovni turizam najznačajnije su: poljske jarebice, jarebice kamenjarke, prepelice, golubovi, fazani i leštarke. Najviše je ptice pevačica i one su pod stalnom zaštitom. ( Đenić, 1970).
Zlatiborske reke Rzav, Uvac, Katušnica su bogate ribom, a u njima se mreste pastrmke, klenovi, krkuše, skobari i dr. Riba ima i u drugim rekama ove planine, pa bi ribolov mogao postati jedan od značajnih oblika turističkog prometa ovog kraja.