Prirodni resursi

Mokra Gora se prostire u najzapadnijem delu opštine Užice, između jugoistočnih padina Tare i severozapadnih padina Zlatibora, u mokrogorsko-rzavskoj udolini. Pripada grupi planinskih zlatiborskih sela razbijenog tipa starovlaške vrste, gde su kuće raštrkane po brdima i planinskim kosama. Zahvata prostor od 10.713 hektara, a srednja nadmorska visina ovog područja je 1000 metara. 

Mokra Gora leži u zagrljaju tri planine-Šargana, Zlatibora i Tare. Kroz Mokru Goru protiču tri reke: Beli i Crni Rzav i Kamešina. Malo je mesta na svetu koja imaju tri planine i tri reke. Mokra Gora je upravo takvo mesto. Između planinskih obronaka i rečnih tokova stala je lepota koju je podario Bog. Sve ostalo stvorili su ljudi nadahnuti ovom lepotom. 

Područje sastavljeno od krečnjaka i serpentina, uslovilo je i znatne razlike u klimi između obodnog dela i samog dna rečnih dolina. Ako izuzmemo planinske grebene, klimu karakterišu topla i sušna leta i hladne zime sa slabo izraženim prelaznim godišnjim dobima.
Pravu retkost i obeležje ovog kraja čine mnogobrojni izvori bistre planinske vode, koja je stekla priznanja i zbog svojih lekovitih svojstava. Prema nekim podacima ovde se nalaze na desetine mineralnih izvora. Izvori se javljaju u predelu planina Šargana, Tare i Viogora, gde su i izvorišta najznačajnijih reka: Kamešine i Belog Rzava. 

Godine 1994. na ulazu u istočni klanac reke Kamešine, u razorenom rečnom dnu, pojavi se beli izvor, izgubljen u vekovima i sačuvan u legendama. Ponovo oživeše predanja o Rimskoj varoši saliji, u kojoj su se ovom vodom od čume i boleština lečili nevoljnici i koja posle jedne neizlečive kuge i pomora dobi ime Kara salija-crna varoš, i o ženama nerotkinjama, koje u želji za porodom zaposedaše strane oko belog izvora, ispirajući se lekovitom vodom.

I poetična priča o dubrovačkom trgovcu, koji u znak zahvalnosti što mu žena nerotkinja dobi blizance, podiže crkvu-zahvalnicu. I ko zna kad započeti Ivandanjski pohodi vernika i nevoljnika koji traju i do danas, jer je na taj dan voda najlekovitija, i još mnogo, mnogo toga sačuvanog u zapamćenim pričama dedova i pradedova. Otkriven izvor dobio je naziv „Bele Vode“. Na osnovu fizičko-hemijske analize, ustanovljeno je da pripada grupi u svetu veoma retkih voda. To je visoko alkalna voda, sa PH vrednošću od 11,5. Ove vode se mogu koristiti kod: zapaljenja želudačne sluznice, gastritisa, povećane želudačne kiseline, kod čira na želudcu i na dvanaestopalačnom crevu. Pomažu probavu, dobre su za ispiranje sluznice nosa, kod zapaljenja očnih kapaka-zato je narod i proglasio za „očnu vodu“. Danas se na Belom izvoru obnavlja crkva - zahvalnica posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, zaštitniku voda. 

Ono što sigurno ovu lepoticu izdvaja od drugih turističkih destinacija je to što, bez obzira na sve veći broj turista nije promenila ništa od svoje autentičnosti. Ovde ne možete videti savremene višespratnice, ni velike vikendice. Ovde se kuće prave od drveta, pokrivaju ćeramidom, ovde je svaki restoran zadržao toplinu pravog seoskog doma. 

Raznovrsna flora i fauna ovog kraja sve više privlače prave ljubitelje i poštovaoce netaknute prirode, a živopisan kulturno-istorijski sadržaj ostavlja pečat neponovljive kreativnosti i simbioze između čoveka i prirode. Za one koji kreću put Mokre Gore treba reći da se Mokra Gora ne može videti ni doživeti za jedan dan. Treba sačekati i zoru i zalazak sunca i ispratiti mesec na počinak, ovde, u Mokroj Gori.