Arilje

MIROSALJCI 

Mirosaljci imaju duboku istorijsku prošlost i sve ukazuje da je ovde život pulsirao još u rimskoj epohi. Pretpostavlja se da je preko Mirosaljaca išao put dubrovačkih trgovaca za Srbiju. Trgovci su sa karavanom konja danima putovali do Srbije i putem trampe razmenjivali so, šećer, svilu i kafu, za stočne proizvode, vodu i suvo voće. Na vrhu Golupca, na jednoj zaravni, trgovci su se zaustavljali za kraći predah i odmor, pa su tu iskopali bunar za napajanje konja i kirihija. Tu se u bunarsku jamu slivala površinska voda koja se čuvala kao u dalmatinskim čatrljama. 

VISOKA 

Selo je udaljeno 37 kilometara od centra Arilja i čuveno je po banji koju skriva kanjon jedne od najčistijih reka u Srbiji, reke Rzav. Banja se nalazi na 660 m n.v. i ušuškana je u netaknutoj prirodi Visoke.  

Današnji Visočani mahom ne vode poreklo od stanovnika koji su ove prostore naseljavali u 15. i 16. veku. Većinom, oni su se odselili krajem 17. i početkom 18. veka u vreme velikih seoba posle austro-turskih ratova. Opusteli prostor, najintenzivnije polovinom 18. veka naselili su doseljenici iz Crne Gore, Hercegovine, Bosne i Raške o čemu svedoče i mnogi toponimi u selu ali i ostaci ijekavskog govora. Potomci onih starih Visočana raselili su se u Vojvodinu, Slavoniju, Mađarsku i širom Evrope. 

BOGOJEVIĆI 

Jedna od znamenitosti ovog sela je i toponim Abašina voda. Podaci o njemu datiraju s početka XIX veka kada se navodi kao jedan od begovskih i spahijskih poseda na teritoriji Arilja. Abašina voda se nalazi sa leve strane Bogojevačke planine, idući od Pšajne prema Rzavu, odnosno Radobuđi. Po legendi ovaj izvor pronasao je jadan Turčin, Abaša po kome je i dobio ime.